Udruženje građana MOJ SOMBOR

Srpska čitaonica


 

Srpska čitaonica „Laza Kostić"

je kao druga u vascelom srpstvu osnovana 24.03.1845. od 72 zasnovatelja, ali i jedina koja je za svoje potrebe sagradila dom 13.12.1882. Iz niza njenih uglednika, izdvojili smo dvojicu: prvog i najkraće trajućeg predsednika protu Avrama Maksimovića, znalca jezika, od 1829. do 1845. katihetu Preparandije, pisca prve knjige o pčelarstvu u Srba, Novi pčelar, 1810. i niza drugih, poput „Travnika serbskog" leksikona biljaka, koje su, takođe, prethodile mnogim sličnim delima u Srba. I, svakako, u članstvu  najznamenitijeg Lazu Kostića, doktora prava, književnika, publicistu, filozofa, političara, diplomatu... koji je Čitaonicu vodio od 1901. do smrti 1910. godine, nakon koje ona godinu dana, u znak pijeteta, nije birala novog predsednika. 

 


detaljnije

Cviršić Karlo


Cviršic Karlo (Dolanj-Mađarska,23.10.1883-Sombor,4.03.1959) na kratko dolazi u Sombor 1903, da kao majstor peštanskog „Ganc-a" gradi Električnu centralu, a u njemu ostaje do kraja života. U međuvremenu je postao ugledni građanin koji je 1910. podigao šator, a dve godine potom i bioskop „Arenu" i cenjen privrednik pod čijim nadzorom su stasali i prvi somborski električarski majstori. Tako će to ići do kraja II svetskog rata u kome su njegovi radnici, od kojih su mnogi njegovom pomoći izgradili svoje kuće, bili opskrbljeni i zaštićeni, a on je 1947. bio osuđen na zatvor sa prinudnim radom, konfiskaciju imovine i gubitak građanskih prava zbog privredne  saradnje sa okupatorom. Pod teretom nepravde je i preminuo ne dočekavši da Okružni sud u Somboru 2008. sve kazne oglasi ništavim, a on se smatra neosuđivanim. 


detaljnije

Mr ph Đorđe - Đurica Antić


 

Mr ph Đorđe-Đurica Antić (Sombor, 1895-Sombor, 1991) apotekar, donator, kulturni poslenik, etnolog i istorik somborski, neprocenjivih zasluga za sređivanje arhivske građe, posebno fonda somborskog Magistrata, koji je obradio i preveo sa više jezika nekoliko hiljada dokumenata, provodeći svakodnevno u Arhivu nakon penzionisanja, bez ikakve nadoknade, još jedan radni vek.

 

 


detaljnije

Istorijski arhiv


 

Istorijski arhiv osnovan 1948 godine kontinuirano traje od 1749. Smešten je u „Pašinoj kuli", retkoj građevini u Somboru iz turskog zemana 17. veka koja, sa domom Paul Krušper de Varba, upravnika carsko-državnih dobara u Bačkoj i Sremu, podignutog 1771, čini jedinstvenu vizuelnu i funkcionalnu celinu u kojoj je zbrinuto neprocenjivo arhivsko blago Apatina, Bača, Kule, Odžaka i Sombora, nad kojim opštinama se prostire njegova nadležnost. Najzaslužniji za sređivanje te arhivske građe je mr ph Đorđe Anatić. U ovim prostorima je 1893. instalirana i prva Gradska telefonska centrala, sa pet pretplatnika, mada se još dve godine kasnije ovde beleži i postojanje golubije pošte. Centrala je ovde ostala sve do 1955. kada menja stanište.

 

 


detaljnije

Avram Maksimović


Avram Maksimović (Sombor, 20.09.1772-Sombor,13.07.1845) nakon završene Bogoslovije u Sremskim Karlovcima 1790. učitelj je u Sivcu, a od 1794. do 1803. paroh u Riđici, kada prelazi za paroha u Somboru. Još u Riđici je ovladao praktičnim znanjima o vrtlarstvu, voćarstvu i pčelarstvu, a preko mađarskog, nemačkog, francuskog i latinskog jezika, svoja znanja je unapredio i teorijskim spoznajama vodećih pisaca iz tih oblasti. U Somboru je kupio 14 jutara oranice na kojoj je razvio uglednu ekonomiju, a svoja iskustva je prenosio i drugima, te je u značajnoj meri doprineo razvoju poljoprivrede somborskog kraja. 


detaljnije

Gradonačelnik Čihaš Bene


 

Gradonačelnik Čihaš Bene

Rođen u Doroslovu 1853, po završetku studija prava, od županijskog činovnika, brzo je napredovao do gradskog pravobranioca. Kao gradonačelnik, iako grudobolni bolesnik, umro je 1893, ostavio je dubok trag u povesnici grada. Počeo je popločavanjem ulica i nasipanjem najnižih delova grada kao i nekih korita reke „Mostonga", a vrhunac mu je ozelenjavanje gotovo svih slobodnih prostora, pretvorivši prašnjavu palanku u grad parkova i zelenila. U svoju viziju je uključio i sugrađane, dajući im po sniženim cenama sadni materijal. Ustanovivši finansijsku upravu 1889. i kupivši od države pravo merenja alkohola, pojačao je budžet grada i obezbedio izdržavanje Trgovačke akademije, a dovršivši kaldrmisanje uvodi konjski omnibus od hotela do Štranda i potom do Apatina.

 

 


detaljnije

Ernest Bošnjak - biografija


Bošnjak Ernest (Sombor,1.01.1876-Sombor,9.08.1963),kao štamparski kalfa kreće put Evrope u višegodišnji „frent», na brušenje svog zanata i učenje stranih jezika, a on uz to u Sombor donosi i projektor sa kojim 1907. prikazuje kratke filmove i žurnale. Nakon dve godine  snima filmski prvenac U vrtovima Tepsihore, a 1912. i film Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju, u kome, kao prvi u Jugoslaviji, primenjuje tehniku „švenk» sa pokretnom kamerom. Uskoro snimanje, uglavnom dokumentaraca, prekida Veliki rat, a on 1923. osniva preduzeće BOER film koje finansijski krahira, te se ponovo vraća svojoj pečatoreznici i štampariji u kojoj je, uz mnoštvo knjiga, štampao i 11 listova, a u nekima je bio i urednik i izdavač. 


detaljnije

Laza Kostic - biografija


Dr Lazar-Laza Kostić (Kovilj,11.02.1841-Beč, 09.12.1910), književnik, novinar, filozof, političar, diplomata. Osnovni školu završava u Kovilju, gimnaziju i realku u Pančevu, Novom Sadu i Budimu gde i diplomira pravne nauke 1864, a dve godine kasnije i doktorira. U Novom Sadu je od 1867. do 1869. veliki beležnik, zatim predsednik Gradskog suda, a od 1873. poslanik Ugarskog sabora. U Hercegovačkom ustanku (1875) i Srpsko-turskom ratu (1876/77) piše za nemačke, francuske i ruske novine, na Berlinskom kongresu je sekretar zastupnika Srbije Jovana Ristića, a potom sekretar srpskog poslanstva u Petrovgradu. Na poziv knjaza Nikole 1884. odlazi u Crnu Goru gde ostaje do 1891. Brakom sa Julijanom Palanački vezuje se za Sombor, i 1897. postaje član Srpske čitaonice, kojoj je od 1901. do smrti predsednik, a 1909. je izabran i za redovnog člana Srpske akademije nauka.
Sve vreme piše i objavljuje: tri knjige pesama, istorijske drame Maksim Crnojević (1866) i Pera Segedinac (1883), komedije Gordana (1889) i Okupacija (na nemačkom jeziku, objavljenu tek 1977), etičke i filozofske rasprave, te knjigu O Jovanu Jovanoviću-Zmaju (Zmajovi). Znalac klasičnih i modernih jezika prevodi Homera, Šekspira, Bulvera, Hajnea, Kiša i Dernburga.


detaljnije

Julijana Palanački


 

Julijana Palanački (1849-1909) ćerka somborskog trgovca Dimitrija i majke Marije, jedna od najbogatijih Somborki svoga vremena, je svoje bogatstvo oporukom namenila: nepokretnu imovinu i novac u Gradskoj štedionici Lazi Kostiću, opskrbila je i tetku Mariju Palanački, a po njihovoj smrti najveći deo nepokretne imovine je pripao somborskoj Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini i zadužbini Julijane Palanački-Kostić.   

 

 


detaljnije

Kuća Julijane i Laze Kostić


Ovu kuću podigao je 1888. Julijanin ujak Stevan Popić. U njoj su svili dom Julijana (Palanački) i Laza Kostić nakon venčanja u Crkvi sv. Đorđa, 22. septembra1895. Time je mladoženja postao Somborac, a mlada ostvarila san, snivan od 1870. kada se, ugledavši Lazu, zarekla da će poći za njega ili završiti u manastiru. Iza njih su ostali neuspela veridba 1884, Lazina lutanja i epska platonska ljubav sa Lenkom Dunđerski od 1891, te Lenkina smrt 1895. Iz te ljubavi iznedrće se najsiilnija pesma srpskog romantizma,„Santa Marija della Salute" završena 3. juna 1909 , iste godine kada se Julijana preselila u večnost, a 12. decembra 1910. njoj se pridružio i Laza na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.

Kuća je izgrađena u tipu građanske arhitekture. Projektovao ju je arhitekta Anton Vaškaš u stilu neorenesanse, a zidao Augustus Puškaš. Simetrične je ulične fasade. Prizemlje je oblikovano s kvaderima kamenog oblika što daje naglašenu rustiku. Ispod krovne strehe je friz od floralnih grilandi, a na spratu, iznad prozora i vrata, trouglasti su timpanoni. Objekat je sačuvao izvorni izgled.

 


detaljnije