Udruženje građana MOJ SOMBOR

Kuća Radivoja Simonovića


 

KUĆA RADIVOJA SIMONOVIĆA

Rođen u selu Ledinci 1858. dr Radivoj Simonović, vrstan lekar, etnograf, geograf, istoričar, filolog i sociolog, neumorni putnik i istraživač, fotograf i utemeljivač planinarstva u nas, zdravstveni prosvetitelj i narodni dobrotvor, „Somborski Ruso" kako ga, zbog intelektualne znatiželje i spoznaja do kojih je dosezao,  prozva Jovan Skerlić, u Sombor je došao 1897. gde se i upokojio 1950. Jedan je od sastavljača Memoranduma o Bajskom trokutu koji je po završetku I svetskog rata upućen Međunarodnoj komisiji u Parizu za utvrđivanje jugoslovensko-mađarske granice. Najbliži prijatelj i lekar Laze Kostića, prijatelj i saradnik Jovana Cvijića, kome je, pre svega fotosima, oplemenjivao naučna, ali i izdanja francuskih, nemačkih i mađarskih naučnih leksikona, a kao saradnik dao je veliki doprinos izdanjima Matici srpske i drugih listova i časopisa. 

 

 


detaljnije

Црква Св.Јована Претече


 

ЦРКВА  РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ                                                  pogledajte LATINICOM

 

„Мала црква", како је Сомборци називају, налази се на простору на којем су одувек биле богомоље: претходила им је хришћанска, коју су Турци претворили у џамију, да би је, по њиховом изгону 1687, православци преиначили за потребе свог богослужења. Овде су две године, од 1716. биле похрањене мошти цара Уроша, које су иноци манастира Јазак донели када је претила нова опасност од Османлија. Одлазећи, у знак захвалности су оставили икону Пресвете Богородице, донету са Косова при сеоби Срба 1690, која се и данас ту  чува. Црквица је 1786. порушена да би била подигнута данашња 1790, а владика бачки Јован Јовановић је осветио 1796.Торањ је подигнут 1820, но пре тога, „академически малер" из Баје Павел Ђурковић је осликао иконостас 1809, а дрворезбарију и позлату је урадио суграђанин му Алекса Теодоровић. „Иконостас је изнова позлаћен и иконе на њему лагиране", 1883. године.

 

 


detaljnije

Црква Св. Великомученика Георгија


 

ЦРКВА СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА                        pogledajte LATINICOM

 

Утемељена је на месту православне црквице преостале још од Турака и све време била је посвећена истом светитељу. Сомборци 1717. обнављају ту црквицу, а 1744.  дограђују  торањ са три кубета. У њој се од 1742. чувају матичне књиге крштених, венчаних и умрлих. Садашња црква је грађена од 1759. до 1761, а 1791. је торањ са три кубета замењен данашњим. Освећена је 1778. године када  зограф Теодор Крачун завршава иконописање. Но, Сомборци 1865. тај иконостас склањају, да би од 1869- 1873. данашњи осликао иконописац Павле Симић. Витражи су из сомборске радионице „Станишић".Христов гроб је 1809. осликао Павел Ђурковић, а икона св. Николе је рад Константина Данила. Испод амвона у храму  су сахрањени гроф Јован Бранковић, капетан сомборски и владика бачки Јован Јовановић.

 

                                                                                                            

Здање Православне црквене општине изграђено je у порти храма 1873, највише настојањем тадашњег проте сомборског и потоњег патријарха српскога  Георгија Бранковића, на темељима зграде у којој је Аврам Мразовић 1.маја 1778. засновао „Норму"- први течај за образовање учитеља у Срба. Данас је овде богати фонд књига, икона, портрета ктитора и приложника храма и архива Српске православне цркве у Сомбору. У порти су и два мермерна крста: велики из 1795, који се до краја Другог рата налазио на тргу, где је данас његова реплика, а потом унет у порту, као  и мањи из 1856, који се налазио пред Кронић-палатом.

 

 


detaljnije

Česma - arteski bunar na Trgu Sv.Đorđa


 

ČESMA (ARTESKI BUNAR) NA TRGU SV. ĐORĐA

Od svih događaja u gradu s kraja 19. veka, jedna novina je dugo vreme ostala njegova odrednica: kopanje arteskog bunara pred Gradskom kućom. Naime, rudarski inženjer Bela Žigmond je sa Magistratom o tome sklopio ugovor i kopanje je krenulo 1887, ali su prve količine vode bile male i nekvalitetne. Išlo se sve do 393m, ali većeg pomaka nije bilo. No, uvideli su da je najizdašniji izvor bio na 248m. te su bušotinu zatrpali do tog nivoa, odakle su Somborci 3.2.1890. dobili odgovarajuću vodu. Bunar je, s pravom, od građana prihvaćen kao velika civilizacijska tekovina, koja je u značajnoj meri unapredila kvalitet života ovdanjeg življa jer Sombor još od najranijih vremena nije imao dobru pijaću vodu. Pa, kada se to sa ovim bunarom napokon dogodilo, uzavrele emocije Somboraca su učinile da su ga i u pesmu, „U tom Somboru", utkali. 

 

 


detaljnije

Veliki pravoslavni krst


 

VELIKI PRAVOSLAVNI KRST

načinjen od ružičastog mohačkog mermera, od ustanovljenja, pa sve do iza Drugog svetskog rata je dominirao Svetogeorgijevskim trgom, danas se nalazi u porti Velike pravoslavne crkve. Njega „u slavu Božiju podiže pravoslavno istočne crkve opštestvo somborsko godine 1795", da bi ga 1857. obnovilo, dok mu je 1895. pridodata i gvozdena ograda, a Julijana Palanački, supruga pesnika Laze Kostića o svome trošku izvršila njegovu temeljnu obnovu 1904. godine. Dok se nalazio na trgu, krst je bio središte brojnih događanja, uglavnom verske sadržine somborskih Srba, poput Bogojavljenskih praznika i osvećenja vodice; velika svečanost koja je po tradiciji bila praćena vojničkom paradom i počasnom paljbom. Takođe, u porti je pored ovoga, i drugi, nešto manji, mermerni krst od 1856, koji se pre toga nalazio ispred Palate Kronić, advokata i veleposednika Stevana Kronića.

 

 


detaljnije

Vajdingerova Palata


 

VAJDINGEROVA PALATA

Dvospratnica trgovačke kuće Vajdinger sa hotelom, muzejom i pozorištem zatvara  fijakerski plac u sredini. Zbog brojnih poslovnih ustanova taj prostor Somborci su dugo nazivali „Siti". Prizemlje zgrade je, pored Vajdingerove radnje, bilo stecište i drugih poslovnih kuća, među kojima se izdvajala žitarska firma „Mare DD" Oskara Adlera, sa godišnjim prometom od 20.000 vagona žitarica. Sve to je, verovatno, doprinelo da se ispred ovog zdanja uspostavi prva taksi stanica u gradu 1923, sa telefonom koji su taksisti zajednički plaćali. Sa taksistima došle su i benzinske pumpe, opet, prve u gradu: Eugen Altman toči gorivo američkog „Vacuum. standard oil company", a Đorđe Sekelj, zastupa „Shell". Obe će biti demontirane 1947. Danas su na istom mestu i taksisti i nova pumpa, a i zgrada je ostala sa istom namenom, ali sa drugim firmama.

 

 


detaljnije

Kuća Stanišića


 

KUĆA STANIŠIĆA

 

Stanišići su još 1908, prvi na ovim prostorima, otvorili atelje za izradu vitraža, da bi ga 1940. preselili u ovo zdanje. U početku je firma poslovala pod imenom „Milan Stanišić i sinovi-velika staklara", baveći se fotokeramikom, ukrašavanjem porcelana, stakloslikarijom, izradom ramova, erceraja i ogledala, vodeći i veliku trgovinsku radnju. Vremenom se sve više usmeravaju na izradu vitraža, stalno podižući njegove umetničke vrednosti, stičući i međunarodni ugled, u prvom redu zahvaljujući saradnji sa likovnim stvaraocima čije ideje sa uspehom oživotvoruju u ovoj tehnici. Stoga je ovo ne samo najstarija nego i najpoznatija jugoslovenska stakloslikarska radionica. Već nekoliko generacija ove porodice, prekrasnim vitražima oduševljava posetioce na izložbama i oplemenjuje najpoznatije palate i hramove širom sveta.

 

 


detaljnije

Kuća Herceg Janoša


 

KUĆA HERCEG JANOŠA

Rođeni Somborac je vreme u kome je živeo obeležio kao najveći književni stvaralac jugoslovenskih Mađara; romansijer i pripovedač tananog lirskog osećnja, prevodilac, novinar dokumentarne preciznosti i povesničar suptilnog poniranja u složene društvene promene kroz vreme na ovim prostorima, član SANU. No, to mnoštvo je, možda, zasenjeno veličinom njegovog prevodilačkog opusa, zbog okruženja dve jezičke odelnice u kojima je stvarao jer prevodilac je mostograditelj koji spaja i na najlepši način povezuje obale različitih jezičkih izraza. Stoga je, verovatno, njegov najomiljeniji jugoslovenski pisac bio Ivo Andrić, koji je cela života o mostovima pevao. Potvrda toga je i da je ponajduže sarađivao sa onim časopisima koji na zbližavanje naroda i naslovima upućuju: „Kalanđa" (Krstine) ili „Hid" (Most), na primer. 

 

 


detaljnije

Kuća Save Stojkova


 

KUĆA SAVE STOJKOVA

Slikar Sava Stojkov je kuću kupio 1954. od Vere Maširević, a doradu je osmislio i sproveo 1989. njegov sin Milan dipl. arh. Ovde je Sava dobio uslove da razvije svoj slikarski opus koji će vremenom postati bogati zapis, dečački doživljaj i sećanje na prošlost ovih prostora, ali i nagoveštaj onoga čime će se slikarski baviti: ljudi, ravnica i ambijent u kome je sam ponikao i stasao, koji ponajbolje poznaje, oseća i voli. Posebno uzbuđujuće na njegovim slikama deluje doživljaj ravni Panona, nostalgična priča o ravnicama kakve su negda bile: leti prekrivene debelim slojem prašine, zimi otežale od snežnih nanosa, a sve to jesenje kiše pretvaraju u teško prohodni atar. No, osnovni ton tim pejzažima daju oblaci jer kod njega gotovo da nema slike vedrog neba. U susretaju neba i zemlje, počinje Savina slikarska priča o sopstvenom paorskom poreklu, na koji je izuzetno ponosan i rado ga ističe. 

 


detaljnije


 

KUĆA RADIVOJA SIMONOVIĆA

Rođen u selu Ledinci 1858. dr Radivoj Simonović, vrstan lekar, etnograf, geograf, istoričar, filolog i sociolog, neumorni putnik i istraživač, fotograf i utemeljivač planinarstva u nas, zdravstveni prosvetitelj i narodni dobrotvor, „Somborski Ruso" kako ga, zbog intelektualne znatiželje i spoznaja do kojih je dosezao,  prozva Jovan Skerlić, u Sombor je došao 1897. gde se i upokojio 1950. Jedan je od sastavljača Memoranduma o Bajskom trokutu koji je po završetku I svetskog rata upućen Međunarodnoj komisiji u Parizu za utvrđivanje jugoslovensko-mađarske granice. Najbliži prijatelj i lekar Laze Kostića, prijatelj i saradnik Jovana Cvijića, kome je, pre svega fotosima, oplemenjivao naučna, ali i izdanja francuskih, nemačkih i mađarskih naučnih leksikona, a kao saradnik dao je veliki doprinos izdanjima Matici srpske i drugih listova i časopisa. 

 

 


detaljnije